preko godine
sto puta pomislim
idem majci na grob
ali ne odem
odem tek na dušni dan
da svijet ne kaže
ovo-ono
poljubim majčinu sliku
položim cvjetni aranžman
upalim lampion
stojim
i u jednom trenutku mi dođe
da joj kažem nešto nježno
nešto kao: mama kako si?
ali ja sam obrazovan čovjek
znam da mi majka ne može uzvratiti
mrtvi ne govore zato ništa i ne kažem
nego odlazim šutke
poguren
i sam
a onda naglo
zastanem
jesam li čuo: pa zbogom sine moj…
