Jedne noći kad glad
Ne budemo mogli da utolimo
Poješćemo naše reči za večeru
U trpezariji za svečano postavljenim stolom
Već su nas odavno
sećanjima poslužili
I nismo mnogo mislili
Nismo puno dužili
Zaboravili smo ko je piramide pravio
I kako se kamen kleše
Zaboravili na trnov venac
I ko ga je i zašto
Njemu na glavu stavio
Zaboravili smo i odakle je stigao
I ko On beše
Večerali smo sva svetska čuda
Gledajući na velikom ekranu
Nekakvu novu svemirsku dramu
Dugo smo ta čuda varili
Od toga nam se u glavama vrtelo
Da smo i pamet negde usput zaboravili
U čisto more naših snova
Bacali su čelične mreže
Uspomene i nadu su lovili
Gorkim ih slikama osolili
Nakon toga su nas danima
Crnim beznađem pojili
Dok vatru osećanja u nama nisu ugasili
Dok od ljutog očaja nismo ogluveli
Mamurno smo se od toga treznili
Al kasno je bilo
Kad smo progledali
Piramidu gradimo za faraone
Što su nam poreklo izmenili
I više nismo deca bogova
Pusto smo roblje bez kolevke i bez grobova
Doneće nam reči za jelo
I njih ćemo pojesti
Nahranićemo poslednju glad
Koja neće biti naša
Kad i poslednju reč pojedemo
Poješćemo sa njom početak i kraj
I pitanje kojim počinje
Misao o izdaji i slobodi
Zašto?
